Kako su nastajali Afrodizijaci

Poreklo afrodizijaka pohranjeno je u ljudskom snu o sklapanju tajnog pakta sa nestalnom boginjom ljubavi. Od samog početka civilizacije tragamo za tajnim sastojkom koji izaziva ljubavno ludilo, obnavlja zamrlu strast ili osigurava povoljan ishod u neizvesnoj igri zavođenja.

Afrodizijak nije lek, nego stimulans koji ukida inhibicije i podstiče požudu, budi čula i strasti, inspiriše erotsku imaginaciju, pojačava seksualnu moć i izdržljivost. Iako (još uvek) ne postoji savršena formula delotvornog afrodizijaka, gotovo da nema takvog sastojka koji se u nekom periodu nije našao među afrodizijačkim recepturama. Neki od oprobanih afrodizijaka danas se pokazuju kao beskorisni, drugi su naprosto prijatni za čula, pojedini opijati zaista izazivaju strast – ali istovremeno onemogućuju telo, a mnogi su pali u zaborav ili su ostali zapamćeni po neočekivanim toksičnim dejstvima.

U širem smislu, afrodizijak je svaki spoljašnji stimulans koji nadražuje čula, čineći ih privlačnim za seksualne signale. Pomamu čula može podstaći izazovan pogled, zavodljiv ili lascivan razgovor, sugestivan ritam koji se ponavlja i navodi na vizualizaciju seksualnih radnji, senzualan ili opojan miris. Drugu vrstu afrodizijaka čine supstance koje unosimo u telo nadajući se erupciji strasti. Moć takvih afrodizijaka mahom je zasnovana na mitološkom nasleđu, folklorističkim ubeđenjima i ostacima našeg poverenja u imitativnu magiju.

Sama reč afrodizijak evocira mitološko rođenje antičke boginje ljubavi i lepote, Afrodite, koja je izronila iz morske pene i zaplovila obalama stojeći naga na morskoj školjci. Cveće je nicalo kud god bi prošla, a dok je lebdela nad zemljom, bila je uvek u pratnji golubova i vrabaca. Ptice Afroditinog kulta doživljavane su kao pohotna stvorenja, pa su u ime preuzimanja seksualne moći pripremani neobični specijaliteti od vrapčijih jezika. Drugi elementi Afroditinog rođenja smatraju se univerzalnim sastojcima ljubavnih eliksira: floralni svet često poistovećujemo sa ljudskim seksualnim kodom i još uvek verujemo da morski plodovi jačaju libido.

Aspekti ženske seksualnosti obično se predstavljaju simbolom cveta, egzotičnog ploda ili školjke. Pojedine vrste cveća oblikom podsećaju na skrivene delove ženske anatomije, a sposobnost cveta da emituje zavodnički miris koji podstiče kopulaciju produbljuje tu vizualnu sličnost. Biljke Afroditinog kulta (ruža, mirta, ljiljan, mandragora, nar, dunja i mak) našle su široku primenu u ljubavnoj magiji i upotrebljavane su u vidu praha ili esencijalnih ulja za buđenje ljubavne čežnje.

Hrana koja nastaje u vodi nosi simbolizam plodnosti, a školjke svojim oblikom i dubinom nesumnjivo podsećaju na ženski polni organ. Zahvaljujući tim svojstvima, ostrige imaju dugu tradiciju služenja na ljubavnim trpezama širom sveta. Dodatno ih je popularizovao Kazanova, za koga se tvrdi da je svakog jutra doručkovao 50 sirovih ostriga, zajedno sa odabranom ljubavnicom, u kadi dovoljno prostranoj za dvoje. Prodavačice ostriga smatrane su muzama lascivne poezije, snabdevenost ostrigama bila je stvar prestiža među vlasnicima bordela, a sredinom prošlog veka senzacionalne plesne tačke započinjale su otvaranjem ogromne školjke iz koje će obnažena plesačica izazvati pomamu. Osim što stvaraju moćne erotske asocijacije u svesti, da li ostrige zaista podstiču realne fiziološke procese u telu? Neki putopisi svedoče da stanovnici egzotičnih ostrva, iako se pretežno hrane ostrigama, ipak ne mogu da se pohvale naročito jakim seksualnim nagonom.

Vrlo često reputacija afrodizijaka proizilazi isključivo iz principa sličnosti sa ljudskim seksualnim organima: banana i šargarepa imaju falusni oblik, avokado raste u paru i podseća na testise, koko de mer je najnepristojnije voće na svetu jer neverovatno liči na ženske bokove, med asocira na telesne fluide, a čudotvorna moć praha dobijenog od životinjskih rogova zasnovana je na poređenju uzdignutog roga sa snažnom erekcijom. Prema drevnom verovanju, oslabljene funkcije nekog telesnog organa mogu se poboljšati ako se konzumira odgovarajući organ zdrave životinje. Zbog toga su genitalni delovi potentnih životinja visoko vrednovani kao afrodizijaci, a Kama sutra propisuje sledeći recept: Muškarac dobija seksualnu moć kada pije mleko sa šećerom u kome je skuvan testis ovna ili jarca.

Po nepisanom pravilu, egzotične, teško dostupne i skupe namirnice usvajaju privremeni status afrodizijaka, a ako vremenom postanu široko pristupačne, magija se obično izgubi. Kada su se tek pojavili u Evropi, krompir, pirinač, cimet i karanfilčići slavljeni su kao luksuzni afrodizijaci.

Mnogobrojni jaki začini proglašeni su afrodizijacima jer stimulišu cirkulaciju, ubrzavaju ritam srca i izazivaju znojenje. Takvu uzbuđenost telamozak će asocijativnim putem protumačiti kao seksualni stimulans. Na istom princpu zbunjujućih signala opstajala je moć čuvene španske mušice. Glavni sastojak ovog afrodizijaka je kantaridin – iritirajuća supstanca koju luči vrsta insekta. Izaziva otekline i upale urogenitalnog trakta, koje su pogrešno interpretirane kao seksualni nadražaji. Svojevremeno, ozloglašeni Markiz de Sad uhapšen je pod optužbom trovanja, jer je tokom orgija u jednom bordelu služio bombone punjene španskom mušicom…

Uprkos tome što moderna nauka i trezven razum s lakoćom demistifikuju afrodizijake svodeći ih na placebo, čovečanstvo ne odustaje od potrage za savršenom supstancom. Izgleda da su pitanja strasti uvek naklonjenija izvesnoj dozi magije, nego racionalizaciji.