Ljubavne lutke - Objekti požude

Galatea sa Kipra, Arijevka Borghild, Nemica Lili, Amerikanka Nina i Engleskinja 36C vodeća su imena u rodoslovu ljubavnih lutaka. Njihovo stvaranje inicirano je umetničkim nagonom, ali kada kreacija prevaziđe estetske domete samog tvorca, predmet divljenja postaje objekat erotskog oživljavanja, zamena za ljubavnicu ili pokornu družbenicu. Čini se da rodoslov ljubavnih lutaka ima cikličan tok: od mitskog vremena – kada je žena od slonovače oživljena Afroditinim blagoslovom, do danas – kada humanoidne silikonske lepotice oživljava neprikosnovena moć moderne tehnologije.

Početkom 1. veka nove ere Ovidije u Metamorfozama beleži mit o Pigmalionu, skulptoru sa Kipra. Nezainteresovan za suprotan pol, Pigmalion se posvetio stvaranju ženskog kipa od slonovače. Opčinjen lepotom sopstvenog dela, zaljubljuje se u statuu, prinosi darove boginji ljubavi sa žudnjom da njegovoj ženi od slonove kosti bude udahnut život. Kada je poljubio statuu, usne su joj postale tople; kada joj je dodirnuo grudi, slonovača je smekšala – Afrodita je udovoljila njegovoj želji. U kasnijim reinterpretacijama mita Pigmalionova žena dobila je ime Galatea (u značenju žena mlečne beline). Pigmalion i Galatea venčani su pod Afroditinim blagoslovom, a Galatea se danas smatra pramajkom ljubavnih lutaka. Svojevrsna obnova ovog mita odigrala se u 19. veku, kada je u Nemačkoj zabeležen slučaj baštovana u pokušaju obljube Venerinog kipa. Manje poetična pojava iz 17. veka su takozvane dame za putovanje – lutke načinjene od stare ženske odeće, osmišljene kao pratnja usamljenim mornarima tokom dugih putovanja. Prema svedočanstvima prvog seksologa, Ivana Bloha, artificijalna tela po ženskom, ali i muškom obličju, prozvode se od gume i plastike već početkom 20. veka.

U vreme II svetskog rata nastala je Borghild – ljubavna lutka rođena iz straha da bi stupanje nemačkih vojnika u francuske bordele moglo biti pogubnije od juriša u najopasniju bitku. Borghild je odražavala ideal arijevske lepote, imala je bledu kožu i plave oči, a njena dečački oblikovana plava kosa stavljala je do znanja da je i ona deo borbenih trupa. Njeno ime doslovno znači utvrđenje u bici, ali Borghild nikada zapravo nije stupila na bojno polje zbog bojazni da bi njeno otkrivanje od strane neprijatelja osramotilo nemačku vojsku. U posleratnim godinama rođena je Lili – minijaturna lutka veličine današnje barbike, modelovana po lascivnoj crtanoj junakinji nemačkog tabloida.

Zbog bezrezervnog ispoljavanja seksualnosti, Lili je prodavana isključivo kao lutka za odrasle muškarce u nemačkim noćnim klubovima, kao simbolični surogat ljubavnice. Prave vinil lutke na naduvavanje, prepoznatljive po iznenađenom izrazu lica i konstantno otvorenim usnama koje oblikuju bezvučno slovo O, javljaju se šezdesetih godina. Grubo oblikovane, više karikiraju ljudsko telo nego što ga oponašaju, pa i sam postupak naduvavanja vinilske ljubavnice bezuspešno simulira mitsko udahnjivanje života u objekat požude.

Krajem 20. veka, kalifornijski umetnik Met Mekmulen započeo je svoju seriju vajarskih ženskih kipova od gline. Mekmulen je krenuo od zamisli ženske statue u prirodnoj veličini, ali je hteo da prevaziđe rigidnost skulpture – zamišljao je figuru koja bi se neprekidno mogla preoblikovati menjanjem položaja izvajanog tela. Zapravo, shvatio je da želi da dizajnira pokretnu lutku! Tako je nastala sintetička žena sa plastično-metalnim skeletom i silikonskim telom, besprekornih oblina i zapanjujuće realističnog izgleda. Mekmulen je verovao da će njegova lutka završiti kao maneken u izlozima elitnih radnji, ali se ispostavilo da je mnogo više onih koji su je želeli u svojim spavaćim sobama. Prvobitni model dopunjen je seksualnom funkcijom i – rođena je Nina, prva humanoidna silikonska ljubavnica. Proces oživljavanja realističnih lutaka odvija se u sinergiji estetike, robotike i seksualnosti. Prvi seksualni robot konstruisan je u Britaniji, pod jednostavnim nazivom 36C – što je oznaka veličine grudi ove mehaničke ljubavnice.

Sofisticiraniji modeli tek su u razvoju. Prema Mekmulenu, ljubavna lutka je erotska alternativa, personifikovani objekat koji može pomoći muškarcima u prevazilaženju straha od seksualne disfunkcionalnosti. Ali nikada ne može imati duh prave ljubavnice. S druge strane, stručnjaci za veštačku inteligenciju predviđaju da će sredina 21. veka izroditi prave ljubavne veze između ljudi i robota.