Miris zavođenja: Parfem sa feromonima

Istovremeno efemeran i nezaboravan, neuhvatljivi saveznik seksualnog magnetizma sa dvojakim dejstvom: da zamaskira, ili da naglasi našu prirodnu esenciju…? Parfem u doslovnom prevodu sa latinskog znači ‘kroz dim’ i u prvobitnom obliku bio je upravo to – dim sagorelog svetog drveta ili isparenje magijskog bilja. Aromatični štapići, mirisne smole i biljni prahovi upotrebljavani su u religijskim obredima drevnih civilizacija, a verovalo se da je baš miomiris odličje kojim božanstva zasenjuju ljude. Da bi bili bliži bogovima, Egipćani su utrljavali u kožu mešavine ulja i mlevenog bilja, a na teme su stavljali parfem u čvrstom obliku – aromatizovanu mast koja se postepeno otapala ostavljajući miris u kosi. U antičkoj Grčkoj otkriven je uticaj različitih mirisa na raspoloženje i misli, pa parfem postaje eliksir zdravlja. Na rimskim gozbama parfimisani golubovi puštani su iz kaveza da bi se miris raspršio sa njihovih krila, a na dekadentnim Neronovim pirovima parfem je kombinovan sa opojnom kišom ružinih latica.

AMBASADORKE PARFEMA

Istorija parfema doseže oko 4000 godina unazad, a ambasadorke magičnih bočica po pravilu su jake, misteriozne i ambiciozne žene. Prva među njima je egipatska kraljica Hatšepsut, postavljena na presto samo kao privremena zamena svog posinka, ali je mimo svih propisa zadržala kraljevsku poziciju sve do smrti. Egiptu je donela prosperitet i mir – umesto ratova vodila je trgovačke ekspedicije u potrazi za aromatičnim biljem. Poslednjih godina naučnici pokušavaju da rekonstruišu miris iz bočice parfema sa njenim imenom i pretpostavljaju da je osnovni sastojak bio tamjan – miris bogova. Sasvim je moguće da je ta mirisna nota odigrala važnu ulogu u demonstraciji kraljičine moći. Poslednja naslednica faraona,Kleopatra, takođe je poznavala formulu fatalnog mirisa za potčinjavanje. Sa namerom da zavede Maka Antonija, zaplovila mu je u susret na brodu od kedrovog drveta sa parfimisanim jedrima – raskošni miris izazvao je ljubavnu čežnju među vetrovima. Prvi moderni parfem na bazi alkohola napravljen je za mađarsku kraljicu Elizabetu (1370), a glavni sastojak bio je biljni ekstrakt ruzmarina. Prema legendi, toaletna voda povratila je kraljičino zdravlje, obnovila joj je lepotu u poznim godinama i donela ljubav poljskog kralja. Elizabetin eliksir postao je popularan širom Evrope.

Za vreme Katarine Mediči Francuska postaje (i još uvek je) vodeći proizvođač parfema. Tajni prolaz iz Katarininih odaja vodio je u laboratoriju njenog ličnog parfimera čiji su recepti čuvani kao stroge alhemičarske tajne. Katarina je začetnica mode parfimisanih rukavica, a legenda tvrdi da je parfem skrivao mračnu tajnu kraljičinih ruku. Nagađa se da je dvorski parfimer ujedno spravljao otrove koji su ugrađivani u Katarinino prstenje, a parfimisane rukavice otklanjle su miris opasnosti. Za prvu francusku caricu, Žozefinu, tvrdi se da je toliko uživala u mošusu, da se miris širio njenim odajama pola veka nakon njene smrti. Iako su ona i Napoleon trošili ogromne količine parfema, u čuvenim pismima u kojima joj je najavljivao povratak iz bitke Napoleon je preferirao prirodni miris žene. „Vraćam se za tri dana. Nemoj da se kupaš“, pisao joj je.

MIRIS KAO AFRODIZIJAK

Poverenje u afrodizijačko svojstvo pojedinih mirisa deo je našeg kolektivnog nasleđa. Da bi se žena prikazala u punom sjaju boginje, tantra preporučuje utrljavanje različitih esencijalnih ulja na pojedine delove tela: jasmin na ruke, pačuli na vrat i obraze, mošus na grudi, nard na kosu i sandal na butine. Moderna nauka objašnjava da miris komunicira sa našom podsvešću i ostaje pohranjen u dugoročnoj memoriji, a moždani centar za raspoznavanje mirisa ujedno je odgovoran za emocije i seksualnost. Na primer, miris ljute paprike i crnog bibera deluju kao afrodizijaci, jer ubrzavaju rad srca i podstiču znojenje, a takve telesne reakcije mozak interpretira kao seksualnu aktivnost. Zavodnički miris biće onaj koji evocira prijatna sećanja, jer zahvaljujući njima emitujemo pozitivne emocije i bivamo privlačniji.

FEROMON

Za ljubavni zov u životinjskom svetu odgovorni su feromoni – hormonski mirisi koje telo luči izazivajući instinktivnu privlačnost među pripadnicima iste vrste. Ljudski feromoni još uvek su predmet debate u naučnim krugovima. Neki istraživači tvrde da su feromoni nosioci genetskog koda i da u ime zdravog potomstva instinktivno biramo partnera čiji je feromon najrazličitiji od našeg. Drugi smatraju da su senzori za detektovanje feromona zakržljali kod većine ljudi i da savremeni higijenski uslovi znatno otežavaju komunikaciju prirodnim mirisnim signalima. Moguće je da su sati predigre i dugog ljubljenja motivisani tragovima iskonske potrebe da se dekodira prirodan miris partnera. U prilog takvoj pretpostavci govori i činjenica da u nekim plemenskim kulturama poljubiti zapravo znači pomirisati. Kada je renesansa oslobodila telo od religijskih zazora, ustanovljen je običaj da mlade devojke svojim ljubavnicima poklanjaju oljuštenu jabuku koju su prethodno držale pod pazuhom. Ljubavne jabuke natopljene senzualnim mirisom smatraju se pretečom parfema sa feromonima. U novom poglavlju istorije parfema, zanosne mirisne note obogaćuju se sintetički dobijnim feromonima koji pojačavaju lučenje naše prirodne esencije. Tako se duh zavođenja preselio iz rajske jabuke – u malu staklenu bočicu.