Vibrator - Lek protiv histerije

Istorija vibratora počiva na presečnim tačkama naizgled nespojivih pojava: tehnologije i orgazma, patologije i zadovoljstva, fascinacije mašinama i seksualne inhibiranosti… Spekulativna i ne sasvim pouzdana legenda navodi egipatsku kraljicu Kleopatru kao prvu ženu koja je posedovala pramodel vibratora načinjen od osušene tikve napunjene rojem pčela. Ono što je sa sigurnošću poznato jeste da je teren za konstruisanje prvih vibratora pripreman od Hipokratovog vremena, kroz medicinske spise koji preporučuju genitalnu masažu kao metod lečenja misterioznog ženskog oboljenja nazvanog – histerija.

(NE)RAZUMEVANJE HISTERIJE

Od antičkih vremena histerija je smatrana za bolest materice – verovalo se da je materica lutajući organ koji stvara nevolje u ženskom telu. Dijagnozi su naročito podlegale mlade udovice, device i žene koje su svoja tela zaveštala bogovima ili nezainteresovanim muževima. Histerija se manifestovala kroz različite simptome (nesanica, nervoza, nedostatak apetita, zadržavanje tečnosti u organizmu), a olakšanje je pružao takozvani histerični paroksizam – nekadašnji medicinski termin za ženski orgazam. Terapiju genitalne masaže sprovodili su samo lekari i babice, dok je masturbacija bila moralno osuđivana kao opasna po telo i um. Kroz vekove, tretman genitalne masaže nije se smatrao intimnim niti seksualnim činom, nego isključivo medicinskim fenomenom, iz prostog razloga što je pojam seksa u potpunosti izjednačavan sa penetracijom (koitusom). Oslobađanje od histerije (seksualne frustracije) bila je nediskutabilna lekarska dužnost, a ručno sprovođenje genitalne masaže smatrano je iscrpljujućim i napornim poslom. S obzirom na to da medicina 19. veka beleži da je 75% histeričnih žena koje zahtevaju česte terapije i da je histerija hronična bolest, pojavila se potreba za mehanizacijom terapeutskog procesa. Ekspanzija histerije u 19. veku otvara polje za konstruisanje prvih genitalnih masažera – vibratora.

U elitnim banjama tog vremena primenjuju se vibratori na vodeni pogon (tzv. francuski karlični tuš) koji je nalikovao na vatrogasno crevo pod pritiskom, a masaža jakim vodenim mlazom izazivala je orgazam za svega 4 minuta. Potom je konstruisan vibrator na parni pogon – glomazni masažer nazvan manipulator – a istovremeno se eksperimentisalo sa modelima na navijanje i na pedale. Prvobitni modeli bili su krajnje nepraktični i teški za rukovanje, konstruisani za ograničenu upotrebu u lekarskim ordinacijama, sve dok krajem veka (oko 1880) nije patentiran prvi električni vibrator. Novi izum bio je znatno manji i efikasniji, pojednostavljenog oblika nalik fenu za kosu i pogodan za širu proizvodnju. Početkom 20. veka vibrator je najzad komercijalizovan – prestaje da bude medicinski aparat u lekarskim ordinacijama i postaje peti električni uređaj za domaćinstvo (posle šivaće mašine, ventilatora, čajnika i tostera).

TAČKE PREOKRETA

Tokom prve dve dekade prošlog veka vibratori su masovno reklamirani u ženskim magazinima, uz kućne aparate i kozmetičke proizvode, a prodaju se kao uređaji u službi lepote i zdravlja – vraćaju rumenilo u obraze, podstiču cirkulaciju, opuštaju umorne mišiće i otklanjaju bore. Pod sloganima Vibracija je život ili Cela priroda pulsira i vibrira od života erotska konotacija još uvek nije sasvim otvorena. Da vibracija nesumnjivo jeste seksualni stimulans vidljivo je iz iskustava tekstilnih radnica koje su za električnim šivaćim mašinama na pedale doživljavale jake orgazme jer se vibracija prenosila duž nogu izazivajući seksualno ushićenje.

Za demistifikaciju prave uloge vibratora verovatno je zaslužna njegova eksplicitna pojava u porno filmovima (oko 1920), čime su vibratori ujedno i diskreditovani. Nakon toga skrajnuti su u specijalizovane prodajne kataloge i maštovito kamuflirani – dizajnirani su u obliku pribora za nokte, četke za kosu, čak i kao dodaci za usisivač. Tek sedamdesetih godina vibrator se ponovo vraća u glavne društvene tokove – u novom obliku i u novoj ulozi. Patentiran je vodootporni bežični model, rođen iz srećnog spoja totemskog falusa (dilda) i tehnički usavršene vibracije. Istovremeno, osnivaju se pokreti za seksualno oslobođenje žena gde vibrator postaje aktivistička alatka za podizanje seksualne svesti kroz masturbaciju. Nakon svega, kontrola nad ženskim orgazmom više ne pripada ni medicini, ni pornografskom degradiranju, nego se imanentna multiorgazmična moć vraća ženama.